Da mi je neko pustio ovo CD ostvarenje, a da mi prethodno nije rekao o kome / čemu se radi, zasigurno bi pomislio da je reč o izuzetno usviranom, instrumentalno izbalansiranom muzičkom materijalu koji pretenduje i nezaustavljivo juriša na sam tron teške supkulturne opcije, ali i da isti, bez dvoumljenja dolazi sa one strane granice, da se ne izrazim nekako rogobatno – onostrane. Sve pobrojano u predhodnoj rečenici apsolutno i doslovce stoji, sem onog koordinatnog dela. Naime, sastav Backbone dolazi direktno iz tkiva Srbije (Petrovac na Mlavi se polako, ali sigurno krupnim slovima upisuje u muzičku mapu nacije), ali svojom, ovde ponuđenom razorno – eruptivnom snagom preti da iz nje / njega pokulja i odista potraži (preko potreban) spas i na udaljenijim muzičkim koordinatama.

Album konspirativnog naslova Two sides, objavljen pod okriljem zvaničnog Warner-ovog ogranka za Srbiju – Automatik records, jeste samo još jedan, ali izrazito ubedljiv argument, da je zapravo od suštinske važnosti za svakog stvaraoca – urođeni talenat i vera – pa tek onda, ali i prirodno, neophodna podrška mecena ili institucije.

    Ovde prezentovanih, ravno deset snimljenih autorskih plus jedna, u njima svojstvenom, osobenom stilu, obrada Breathe – Prodigy – teških i potmulo šok – metaliziranih, košmarno tripoznih i sumanuto besnih, a ozbiljno surovih i realistično – duhovno inspirativnih – žanrovski  skladnih kompozicija, stilizovano besno koncipiranih da nalik zvučnom udaru ostavljaju slušaoca bez daha ili reči, svejedno. Bilo da je reč o otvarajućoj Right road ili pak posebno efektnoj i mom ličnom favoritu Crying Walls, nastavljajući da beskompromisno ruše uspostavljene konvencije u stilu i fazonu nekadašnjih velikih Suicidal tendencies, ali opet, i u tom slučaju zadržavši lični autorski pečat, petorka u borbenoj formaciji:

Vlada (gitaristička isijavanja), Cici (bas detonacije vrhunskog ranga, definitivno), Nekac ( vokalne turbulencije) , Anta (druga gitarska neman u grupi) i Žix (set bubneva i kontrolisana lavina koja samo što se ne sruči na vas), zasigurno zadaju domaći zadatak brojnoj, poprilično i neosnovano nadmenoj masi tzv. kolega po instrumentu, ili, još neodmerenije, po stavu. Zadatak, ovako profilisan, do tančina zahtevan i temeljan. I bojim se za mnoge – nerešiv.

    I još nešto: na omotnici diska Backbone nedvosmisleno ukazuju:

Sve što vam zapravo treba – u vama je.

Neočekivano i iznenađujuće dobro.